Реч „балканизација“, која описује распадање једног великог ентитета на много мањих и међусобно антагонистичких делова, постала је веома популарна последњих година. Ако распад Југославије предстаља једну тако универзалну појаву, онда стварање и животни циклус Југославије могу пружити још репрезентативнију слику неких од најважнијих догађаја у европској историји 20. века. Проучавање феномена корупције у окрвиру: два светска рата, територијалне експанзије, стварање нацијa, парламентарне демократије, краљевске диктатуре, грађанског рата, фашизма и комунизма омогућава нам да откријемо универзалности ове појаве у добу честих промена. Два светска рата пружају прилику за проучавање еволуције коруптивних пракси након распада државних институција и формалних правила, као и јачање неформалних мрежа кованих током ратова. Такође је могуће истражити како су процеси стварања нације обструирани жељама тих истих мрежа да добију свој удео ратног плена. Истовремено, стварање прве Југославије указало је и на потешкоће у обједињавању различитих институционалних заоставштина које су пост-османлијске и пост-хабсбуршке области пренеле у нову државу. Политичка поларизација и фрагментација јавности, коруптивне праксе државног руководства, као и нагла и изразито неједнака урбанизација углавном аграрног друштва су допринеле стварању плодног тла за ендемску корупцију. Нова социјалистичка федерација формирана након Другог светског рата користила је међуратну Југославију као антитезу ономе што су покушали да створе, али су ратне партизанске мреже упркос томе изразиле сличне жеље за повластицама, мада у много строжијем медијском окружењу. Док се чланство у мрежи постепено ширило на све чланове партије а приступ привилегијама растао као последица имплементације система радничког самоуправљања, историја се вратила као фарса. Барометар који ћемо користити у овом пројекту за мерење углавном тајне природе корупције биће проучавање корупцијских афера и њихове званичне истраге. Ови врхови корупцијских ледених брегова и њихови законски расплети ће нам помоћи у систематском обликовању слике нивоа друштвене корупције, као и анализи друштвених норми везаних за прихватљивост неформалних пракси. Квалитативна истрага корупцијских афера спровешће се у оквиру интердисциплинарне сарадње, укључујући језичку анализу релевантних извора прикупљених архивским истраживањем.

– Miloš Lecić (BU 2337/5-1)