
Неформалност и корупција у Србији 1817-1914
Свако друштво почива на правилима, неформалиним и формалним. Модернизација у овом смислу представља пораст званичних правила која треба да уреде друштво које постаје издиференцирано и анонимно. Улога званичних правила није само регулисање нових ситуација већ и да замене неформална правила кој се почињу критиковати због клијентских веза.
Историја корупције Србије није детаљно истражена. Познато је да је први владар аутономне Србије, кнез Милош Обреновић владао у стилу османског паше, искористио положај да се обогати и и потисне конкуренцију са тржишта свињама. Дакле, сматрам да је важно почети са Милошевом владавином, која је имала сличности са османским периодом. И српске локалне власти су злоупотребљавале свој положај. Извори показују да су локалне власти узимале већи порез и задржавале део за себе. Милош је располагао готово неограниченом влашћу и упуштао се у многе неформалне радње. Милош је успоставио изграђене клијентске мреже (и са Османлијама). Непотизам је био изражен ако узмемо у обзир да су Милошева браћа била управници више области.
Милош се одрекао власти након што су му наметнута ограничења. Тада су закони постепено почели да се развијају. Значајно је какво су дејство имали на неформалмну праксу. Михаило, Милошев син био је просвећени владар који је разумео значај званичних норми и закона. Реконструкција законског оквира је нужна јер нам може показати несталну границу између легитимне и нелегитимне праксе. Ипак , закони се нису у потпуности примењивали. Наставиле су се злоупотребе. Могуће је и да нова званична правила нису била разумљива масама.
На почетку није било развијене штампе, нити читалачке публике. Претече скандала могле су се претресати у олигархијском државном савету. У другој половини деветнаестог века појављују се корупцијски скандали у штампи и редовно су присутни до Првог светског рата. Њихова појава можда показује развој закона против злоупотреба, пораст свести о корупцији или анти-корупцјских акција. Ипак, још није јасно како интерпретирати скандале.
Корупцијски скандали су корисни за анализу зато што представљају минијатуре сукоба легитимних и нелегитимних пракси. Могуће је и да приказују и јачање анти-корупцијског става друштва. Зато ћу се концентрисати на корупцијске скандале. Ипак, мислим да је важно обрадити читав период од 1817. до 1914. да би се боље увидели континуитет и промене нелегитимне и корупцијске праксе и злоупотреба.



